TALIN - Estonija

Velika Baltička luka i još veća turistička atrakcija od Rige. Talin je luka sa koje kreće trajekt za Helsinki gde većina kampera koristi trajekt kako bi zaobišao Rusiju iz više razloga. Većini država je potrebna viza za ulazak u Rusiju, prelazak i ulazak u Rusiju je toliko komplikovan da ja više nikada neću ići u Rusiju iako mi ne treba viza. Mogu samo zamisliti Evropljane koji više ne znaju za granice kada dođu na Rusku granicu i vide tu vrstu maltretiranja. O prelasku Estonsko - Ruske granice pisaću malo opširnije u sledećem pasusu.
Malo o Talinu, neverovatno mnogo turista koji su po lepom vremenu okupirali ceo grad. Stari deo grada je fenomenalan, luka je relativno lepo uređena. Turistički autobusi idu stalno iz luke do pešačke zone u starom delu grada. Pored autobusa tu sam video i male mini buseve bez vozača, koji po predviđenim kolovozima voze putnike od luke do centra.

Sve viđeno ostavilo je veliki utisak na nas jer nismo se nadali da ćemo u bivšoj Sovjetskoj republici zateći takvo stanje. Kultura življenja, kultura ponašanja, kultura u saobraćaju, turističke organizacije koje besprekorno rade, da svaki malađi čovek priča engleski, sve u svemu neočekivano lepo iznenađenje.Posetili smo vidikovac na brdu starog grada sa koje se vidi skoro ceo Talin kao i luka.
Sada jedan pasus o prelasku granice.

Tako nešto nisam dožive u životu, to je noćna mora, PAKAO!!!
Neznajući ništa prespavali smo pre granice kako bi sutra izjutra natanane prešli granicu i polako se odvezli do St.Petersburga. Imajući iskustvo sa Poljsko-Ruske granice odvojili smo 4-5 sati za prelazak granice. Došli smo oko 10h na granicu i obradovali smo se da je samo jedan autobus pre nas i da je on krenuo na prelaz minut dva nakon našeg dolaska. Granica se nalazi u samog gradu Narva. Sačekali smo 10-tak min i stali na samu liniju ispred rampe. Odmah je izašao policajac koji nam je na lošem engleskom dao šture informacije kako se prelazi ova granica. Uglavnom smo razumeli da treba da vidimo na internetu i da preko interneta sve završimo.
Tu počinje pakao. Vratiš se nazad da kupiš internet karticu, popuniš formular (normalno moraš i DNK kod da znaš), platiš taksu u iznosu od 7-8 eura i dobiješ broj. Postoji dve vrste rezervacije, prva je da staneš u red i drugi je da zakažeš vreme prelaska. Prvo sam probao da zakažem vreme ali prvi termin je bio za 3 dana u kasnim večernjim satima, pa sam se vratio na stranicu koja me tera u red. Na slici gore možete videti šta vas čeka kada stanete u red. Mi smo 84 vozilo u redu i predviđeno vreme dolaska na granicu je 7 sati. Ali kada bi se šalili. Mi smo jedno par sati proveli po bezveznom gradiću obilazeći jedan tržni centar i nakon toga u nadi da ćemo preći granicu pre predviđenog roka. Otišli smo na parking koji je predviđen za čekanje u redu koji se nalazi na skroz drugom delu grada i stali u red. Parking je ograđen i ogroman, na samom izlazu postoji svetleća reklama na kojima treba da se pojavi naš registracioni broj kampera.

Sada zamislite ljude i decu u kolima koji satima čekaju u redu. Mi smo u kamperu i imamo sve što nam je potrebno da tu provedemo i 10 dana, ali ubija vas gledanje u taj idiotski monitor. Posle 7 sati gledate u monitor neprestalno u nadi da će sada izaći vaš broj. Moj broj je izašao 1 sat posle ponoći. Nakon toga trčite u kućicu ispod monitora da vam daju broj. Kada dobijete broj imate 20 minuta da dođete do granice. To se zove "prelazak granice za 20 minuta". Palite auto i sa kraja na kraj grada morate da dođete za 20min. Ako vam auto ne upali, pukne guma ili bilo šta ne predviđeno desi i ne dođete na vreme na granicu, onda ponovo ulazite u ovakvu proceduru, počevši od registracije na internetu. Estonsku granicu smo prešli za 15-tak minuta i došli na Rusku granicu. Ponovo procedura popunjavanja formulara i čekanja u redu, u kome smo proveli 4 sata. Ušli smo u Rusiju oko 6 sati ujutro, sutra dan nakon 20 sati provedenih na granici. Tada sam uvideo zašto su najveća većina vozila otišla na trajekt Talin - Helsinki.

ST.PETERSBURG - Rusija

Sigurno najlepši i najšarmantniji grad na ovoj ruti i među 5 gradova u kojima smo bili. Pravi megapolis sa mnogo istorijskih građevina i događaja u kojem možete videti sjaj i bedu Rusije. Na 20km od centra pomislite, gde dođoh ovde, mešavina socijalnih solitera, na ulicama Lade Zamare uvijene u selotep, spomenici sa tenkovima i vojnicima. Kada prilazite centru onda vidite drugačiju Rusiju, onu koju komunisti nisu porušili i preobrazili u soc-realizam. Desetine kanala sa stotinama brodića prepunih turista svih boja i rasa. Bez solitera, samo prelepe građevine sa fasadama u raznim elegantnim bojama, spomenicima caru Petru Velikom i ljudima koji su živeli pre Oktobarske revolucije.

Mogu da vam nabrajam do sutra šta je sve lepo u St.Petersburgu i kakvih zanimljivosti tamo ima, ali nema potrebe za tim, sve to možete pronaći na internetu. Samo ću spomenuti posetu dvorcu Peterhof koji se nalazi 35km od centra grada. Veličanstveni dvorac sa parkovima i fontanama koji je bio dom Petra Velikog, osnivača St.Petersburga.

Sa odlaskom iz St.Petersburga, odlazimo iz Rusije dužan sam par informacija koje su meni ostale u sećanju a mogu da vam pomognu ako tamo putujete.
Rusija je kao i Srbija, zemlja prepuštena ljudima da se sami snalaze kroz život. Na to mislim da nije sve najbolje uređeno zakonom već da većina ljudi preživljava na ivici bezakonja. Komunizam je ostavio toliki trag da se to oseti na svakom ćošku i teško će se to promeniti. Ljudi koji avionom slete na Šermentijevo i par dana provedu u centru Moskve ili St.Petersburga ne mogu da vide drugu stranu medalje, ono što smo mi videli vozeći se stotinama kilometara kroz Rusiju. Daleko više je teške sirotinje koja sastavlja kraj sa krajem u sve skupljoj Rusiji, u kojoj nisam video crep na kućama već samo limove ili neke ploče od veštačkog materijala.
Moram da napomenem da niko ne priča engleski pa ako vam treba nekakva informacija to je najbolje da uradite u nekom hotelu, gorivo je extra jeftino, bilo dizel ili benzin, sve je na ćirilici čak i McDonalds (da nema znaka ne verujem da bi znali o čemu se radi).

Za Srbiju retko ko ima simpatije i imam osećaj kao da nisu čuli za nas. Saobraćajna kultura je na nuli, to je razbojništvo na ulicama a ne saobraćaj. Budaletine koje voze krševe od 20-30 eura se tako bahate, da ljudi koji voze normalne automobile moraju dobro da se čuvaju. Svi se trkaju međusobom ne poštujući saobraćajne znake. Oni se čak trkaju i sa motorima. Svi bajkeri se međusobom pozrdravljaju, ali su to motori u toliko manjem broju da je to zanemarljivo.
Na kraju utisak. Stvarno vredi videti ali meni je dosta bilo jedanput da posetim Rusiju.

HELSINKI - Finska

Zemlja deda Mraza u kojoj imate utisak da će svakog trena iskočiti irvas ispred vašeg automobila, normalno ako vozite van autoputeva. U Finskoj se ne plaćaju autoputevi ali smo mi vozili van njih kako bi uživali u predelima po kojima smo prolazili. Jezera su uređena i čista, sela su isto tako besprekorna, sve na svom mestu. Kada to uporedimo sa Rusijom, onka kao da smo došli na Mars. Kada uporedimo Helsinki sa St.Petersburgom onda kao da smo došli u Kasidol.

Helsinki je lep, miran i uređen grad koji se, imam utisak, kompletno renovirao. Na svakom koraku se nešto gradilo, bilo da su ulice ili kompletni kvartovi. NAš utisak je da tamo možete da šetate goli i da to nikog ne interesuje, svako gleda svoja posla. Mi smo parkirali kampera na nekom lepom parkingu, blizo velikog parka sa mnogo zelenila. Tu je blizo i gradska bolnica pa je parkin besplatan za 24 sata. Na parkingu je uvek bilo par kampera koji su prespavali noć ili dve. Mi smo ostali 3 noći.

Do sada još nisam video takvu skupoću. Ja stvarno ne znam kako ti ljudi sastavljaju kraj sa krajem. Ja da živim tamo sigurno bi bio go i bos, žedan i gladan, sve je preskupo a koliko sam kasnije saznao na internetu, plate im nisu baš velike za te cene.
Vreme je bilo da se krene dalje. Imali smo zakazan termin za trajekt od Finske do Švedske. Trajekt kreće iz Turku, lučkog grada koji je udaljen 170km oh Helsinkija. Imali smo trajekt Turku-Stokholm koji ide 11 sati, 240km vazdušnom linijom. Sve vreme prolazi pored bezbroj naseljenih i nenaseljenih ostrvaca. Prizor je bio neverovatan, tako veliki brod prolazi odmah pored ostrva, maltene kao da ide kroz njih.11 sati lagane vožnje, pa smo imali vreme da se istuširamo i prespavamo u kabini koju smo imali na tom putovanju. Pošto sam čuo da je Švedska još skuplja od Finske onda smo se malo opskrbili u free shopu, uglavnom pivo i viski i po koji parfem.
Zbogom Finska, Šveđe, evo nas!

ŠTOKHOLM - Švedska

Sve što smo čuli o Švedskoj bila je istina. Prelepa zemlja, izuzetno bogata, uređena i čista do perfekcije, preskupa za život (skuplja od Finske) itd. Prva impresija je bila pronaći besplatan prking gde bi ostali 2-3 noći. E pa to je veoma teško, ne mogu reći nemoguće jer ja sam pronašao takvo mesto, doduše teško i slučajno. Postoje besplatni parking ali su vremenski ograničeni na sat, dva ili max tri sata. Ispred McDonalds-a dozvoljeno je 1 sat parkiranja. Zato se dobro potrudite da nađete besplatan parking jer kampovi su preko 60 eura za dve osobe po danu.

Štokholm je prelep grad, pravi kraljevski i aristokratski, to je moje mišljenje. Lepe pešačke zone, lepe fasade, uređene obale, sve je lepo i čisto.
Nakon par dana krenuli smo prema Danskoj. Tu smo imali dilemu kako doći do Kopenhagena a posle do Nemačke što jeftinije. Imali smo dve mogućnosti, prva je da idemo trajektom Helsingborg - Helsingor, gde bi ušli kamperom u Dansku i Kopenhagen a zatim išli preko Oresund mosta do Malmea pa opet trajekt Trelleborg-Rostok(Nemačka) oko 120 eura za to malo parče i dosta duži put za vožnju kampera.
Mi smo se odlučili za bržu i jeftiniju varjantu: Pravo iz Štokholma smo se dovezli do Malmea, tu skinuli motor i ujutro krenuli motorom preko mosta Oresund do Kopenhagena. Mostarina za skuter u oba pravca je 56,00 eura dok je za kampera jedan pravac 104,00 eura. Uveče smo se vratili u Malme spakovali motor i krenuli na trajekt u Trelleborg-Rostok. Jedan dan smo proveli u Malmeu koji i nije nešto posle Štokholma.

KOPENHAGEN - Danska

Kao što rekoh ujutro, posle doručka sedamo na motor i pravac Kopenhagen. Vreme sunčano, prelepo, most veličanstven. Toliko je visok da duvaju ozbiljni vetrovi pa smo se iz tog razloga dobro obukli. Sve ukupna dužina mosta je 18km, a to je: 8km je most, 5km je veštačko ostrvo i 5km je tunel i onda izlazite u Kopenhagen. Imamo običaj da u svakom gradu koji je bogat kanalima uzmemo krstarenje brodom, što smo učinili i u Kopenhagenu. Sa reke ili kanala možete videti grad iz drugog ugla i on je uvek upečatljiviji i lepši od onog kada šetate ulicama i trgovima. Tako da na krstarenju možete videti i ovakve slike.

BERLIN - Nemačka

Trajekt Trelleborg - Rostok.

Kada smo ušli u Nemačku, imali smo osećaj da stižemo kući i da se putovanje bliži kraju. Ponovo smo svratili u Berlin, jedan od najlepših Evropskih gradova, prepun atrakcija koje obavezno treba videti. Ceo jedan sunčani dan proveli smo u Berlinu.

Posle Berlina krenuli smo pravo kući, preko Drezdena, Praga, Beča, Budimpešte do Beograda.
Putovanje iz snova, kompletno sunčani dani, pefektni za vožnju motora i kompletni doživljaj koji imate kada je lepo vreme. Mogu da vam opisujem moje osećanja dva dana pa ću se zaustaviti i završiti ovde.